Opis
`Kad su 1983. godine u beogradskom Narodnom muzeju Irina Subotić i Vidosava Golubović priredile izložbu `Zenit i avangarda dvadesetih godina`, stara netrpeljivost prema Miciću je obnovljena. `Ni mrtav, Micić nije davao mira svojim neprijateljima`, kaže Irina Subotić. `Generalni sekretar za kulturu Saveza komunista Srbije, Radivoj Cvetićanin, svojim napisom u ‘Borbi’ pokrenuo je gotovo iracionalnu lavinu napada na Micića i Narodni muzej koji je priredio izložbu iz njegove zaostavštine. Micića su tada svi osporavali: politički je to bilo oportuno jer se znalo da se on ‘usuđivao da piše protiv Tita’. Hajci se pridružio i tadašnji gradonačelnik Beograda Bogdan Bogdanović, koji nije ni posetio izložbu. O onome što je bilo izlagano na njoj a predstavljalo je novu stranicu naše avangarde – usudio se da piše samo Velimir Abramović Abramčik.
…U Jugoslaviji Micić nije imao nikakav društveni status, nije primljen u Udruženje književnika, bio je izopšten iz javnosti, nije imao penziju ni socijalno osiguranje. Živeo je od milosrđa, od prodaje starih novina i žvakaćih guma koje je dobijao u paketima iz inostranstva. U svom jednosobnom stanu u Prote Mateje 18, brižljivo je čuvao sve što je ostalo iz vremena njegove herojske avangardističke borbe i iz njegovog pariskog života u zajednici sa suprugom Anuškom. `Nije se od toga rastavljao ni u svojim najtežim trenucima, kada je gladovao i bio proganjan`, navodi Irina Subotić. `Nakon njegove smrti 14. juna 1971, deset godina je trajala sudska procedura traganja za naslednicima, i kako oni nisu nađeni, celokupna zaostavština, pohranjena u podrumima opštine Vračar, bila je podeljena između Narodne biblioteke i Narodnog muzeja.`
`Zenit je časopis koji je izlazio od 1921. do 1926. godine u Zagrebu i Beogradu kao međunarodna revija za umetnost i kulturu. Pokretač i njegov urednik bio je LJubomir Micić. Ukupno su objavljena 43 broja. Na početku rada, sa ovim časopisom sarađivali su Miloš Crnjanski, Dušan Matić, Stanislav Vinaver i drugi. Priloge su objavljivali i međunarodni saradnici Aleksandar Blok, Jaroslav Sajfert, Vasilij Kandinski, Anri Barbis… Zenit se od 1924. objavljuje u Beogradu, a 1926. godine je zabranjen zbog teksta „Zenitizam kroz prizmu marksizma.`
